PRVO ĆEMO ZAJEDNO KONSTATOVATI DA KOD NAS U BEOGRADU 77% PODRUMA, DELOVA OBJEKATA ISPOD NIVOA TERENA, RAVNIH PROHODNIH I NEPROHODNIH TERASA, BALKONA I LOÐA NE ODGOVARA SVOJOJ NAMENI ZBOG LOŠE, NESTRUČNO PROJEKTOVANE I NESAVESNO ZANATSKI IZVEDENE HIDROIZOLACIJE.
Investicioni troškovi za hidroizolaciju građevinskih objekata neznatni su u odnosu na celokupne investicije objekata i opremanje istih.
Nije mudro i veoma je neumesno štedeti na hidroizolaciji.
Naprotiv, preporučuje se da se hidroizolacija radije dimenzioniše sa većim stepenom sigurnosti, jer se time smanjuju troškovi za popravke, održavanje u eksploataciji, što u krajnjoj liniji znaći povećanje rentabilnosti.
Zaštita objekta od vlage i vode je vrlo odgovoran, a ponegde i vrlo težak tehnički zadatak za projektante: preko onih koji primenjuju i onih koji grade, sve do onih koji rukovode građenjem i održavanjem, tokom eksploatacije objekta.Hidroizolacija je važan faktor koji ima uticaj na vrednost i rentabilnost čitave investicije, a utiče i na ekonomski rezultat i aktivnost celokupnog pozitivnog bilansa, čemu svaki graditelj teži. Hidroizolacija uvek iziskuje samo najkvalitetniji materijal i najstručniji rad. Konstatujući napred navedeno, veoma je lako savesnog investitora i dobrog graditelja – izvođača uveriti u nužnost i svrsishodnost ozbiljnog pristupa problemu hidroizolacije objekta, od projektantskog rešenja pa do izvođenja. Kao što radimo statički proračun za objekat, koristimo armaturu, ali izrađujemo i detalje armature, njen raspored, da bi objekat konstruktivno zadovoljio.
Napravićemo poređenje sa statičarem koji je proračunao da ima utrošak armature za neku poziciju 15kg/m2,
ali ako nam ne da detalje i raspored armature, pa istu pogrešno ugradimo, objekat će se srušiti.
Isto to važi i za hidroizolaciju: svuda u svetu, osim kod nas na brdovitom Balkanu. Uz glavni projekat za novi objekat ili za sanaciju postojećeg radi se projekat za izvođenje hidroizolacije sa tehnologijom izrade, jer je hidroizolacija kao lonac: ako ima jednu rupu, ona curi, što u potpunosti degradira vrednost objekta.
Nažalost, kod nas na Balkanu ne samo pekari, apotekari i mesari koji grade objekte (kao nestrućna lica) nego i arhitekte i gra|evinski inženjeri u 90% slućajeva obraćaju pažnju samo na vizuelne efekte kod građenja. Bitno im je kakvi su parketi, kakav je enterijer i eksterijer, a ne obraćaju pažnju na hidroizolaciju, pa sav graditeljski i investicioni napor pada u vodu, jer je sanacija hidroizolacije desetostruko skuplja nego njena pravilna i kvalitetna izrada u startu, pri gradnji.
Zato kod nas 77% objekata ne odgovara svojoj nameni kada je u pitanju hidroizolacija.